Недавно је испитана разноврсност подземних зглавкара Споменика природе „Ресавска пећина“ у близини Деспотовца, једне од најпосећенијих туристичких атракција у Србији. Истраживање фауне зглавкара Ресавске пећине је трајало укупно три године и спровели су га проф. др Срећко Ћурчић и др Никола Весовић са Универзитета у Београду - Биолошког факултета. Утврђено је да наведено заштићено добро насељава 107 врста копнених зглавкара, од којих највећи број припада инсектима (66 врста), нешто је мање пауколиких животиња (27 врста) и стонога (11 врста), док су најмање бројни ракови са 3 евидентиране врсте. Значајно је истаћи да су приликом наведених испитивања констатовани припадници све 3 еколошке категорије копнених становника пећина: троглобионти (4 врсте), троглофили (16 врста) и троглоксени (87 врста).
 
Највеће биолошко богатство Ресавске пећине представљају прави пећински становници – троглобионти. Постоје 4 такве врсте у овој пећини и све припадају зглавкарима: трчуљак Duvalius petrovici, дворепац Plusiocampa christiani, стонога Serbosoma kucajense и паук Centromerus serbicus. Последње две врсте су законом строго заштићене у Србији. Duvalius petrovici, инсект назван у част проф. др Јована Петровића, првог истраживача Ресавске пећине, живи само у овoj пећини и нигде се више не може наћи у свету. Преостале 3 троглобионтне врсте су такође ендемичне и насељавају свега неколико пећинских и јамских објеката који припадају карпато-балканском планинском систему у источној Србији. Све наведене врсте су ситне, слепе и депигментисане. Углавном је реч о предаторима који се хране другим ситним животињама у пећини, а једино се стонога S. kucajense храни органском материјом у распадању.
 
Резултати наведених истраживања су недавно објављени у истакнутом међународном научном часопису „Diversity“. Од десет аутора научног рада, шест је са Универзитета у Београду - Биолошког факултета: др Никола Весовић, научни сарадник, доц. др Драган Антић, др Далибор Стојановић, научни сарадник, доц. др Катарина Стојановић, др Миленка Божанић, научни сарадник и проф. др Срећко Ћурчић, који је уједно и руководио наведеним биоспелеолошким испитивањима.
https://www.mdpi.com/1424-2818/16/4/234
 
Научни рад посвећен расветљавању разноврсности подземних зглавкара Ресавске пећине је објављен у посебној тематској свесци часописа „Diversity“ под називом „Recent Advances in the Diversity and Taxonomy of Subterranean Arthropods“, која је посвећена диверзитету и таксономији подземних зглавкара, а чији су уредници академик Гордан Караман и проф. др Срећко Ћурчић.
https://www.mdpi.com/journal/diversity/special_issues/Subterranean_Arthropods
 
Уреднички тим часописа изабрао је наведени научни рад као насловни у оквиру најновије свеске часописа, чија тема „Surviving in the Dark: Terrestrial Arthropods From a Famous Serbian Cave“ је посвећена облашћу истраживања у раду и на чијој насловној страни је приказана фотографија карактеристичне врсте стоноге из Ресавске пећине.
https://www.mdpi.com/1424-2818/16/4
 
Вест је објавило Министарство заштите животне средине Републике Србије на друштвеним мрежама (Instagram и Facebook), као и бројни домаћи медији.
https://www.instagram.com/p/C7G2sf3KQpB/?igsh=MXd4MnFyY2I1ZnM5NA==
https://www.facebook.com/ministarstvozzs/posts/pfbid02ntUvgbZ5WyN4N4Ug45psxaNCMQxfDK6YyDVv2cKJRw8Lrf9nncwJLwCFNFnHWZSUl